Овде смо сабрали 15 нама најдражих момената и ствари које су се десиле од 2001. године, како бисмо их поделили са целим светом на свом новом извештају о обележавању годишњице. Молимо вас да нам помогнете исправљајући грешке и коментаришући, додајући нове ствари у постојеће одабране моменте или једну нову — Вама најдражу. (Можда сте приметили да их је овде већ више од 15 ставки...)
15 невероватних ствари откад се идеја Википедије проширила целим светом (15. јануар 2001. г.)
15. јануар је Википедијанцима познат као Дан Википедије.
Пре 2001. године, енциклопедија је могла да кошта хиљаде и хиљаде долара, стабала и стабала дрвећа, великих количина воде и мастила — и сагледајмо ствари на реалан начин — било је веома веома тешко да је се преноси с једног места на друго.
Данас имамо приступ милионима референцираних чланака, слика, илустрација, извора и дефиниција речи са било ког места на којем има интернета. А волонтери који су стварали на овом невероватном пројекту већ 15 година, не наплаћују ама баш ништа за свој труд. Они желе да поделе све знање са сваком особом. Многи од нас такође имају ову могућност и могу да почну са уређивањем овог момента.
Милиони људи су скупили све ово знање радећи заједно са свих локација широм света. Вард Канингем дизајнирао је вики, прву платформу која је омогућила великом броју људи да раде на документима у исто време. Назвао ју је вики, користећи реч из хавајског језика која означава нешто брзо. (Чак постоји и вики-вики шатл у Хонолулуу.)
Иза кулиса, ботови раде неке од послова који се понављају тако да волонтери не морају да троше време узалуд. Постоји скоро 2.000 ботова чије је деловање омогућено на Википедији на енглеском језику, а сваки од њих има и своје име. PhotoCatBot помаже људима да пронађу чланке којима недостају слике.
17. март 2006. године: Прва изложба Википедије отворила се у Универзитетској библиотеци у Гетингену (Немачка).
Википедија је постала један од топ 10 веб-сајтова на свету 2007. године и једини непрофитни веб-сајт у овом врху.
Људи који уређују на Википедији се називају Википедијанци. Стварање највеће светске базе података и информација са људима из целог света може да представља изазов. Википедијанци пишу правила, смернице и есеје како би другим људима помогли да разумеју шта то значи бити уређивач на овом пројекту. Есеј „Без љутих мастодона” Вам као гесло поручује да не би требало да уређујете када сте гладни или под дејством алкохола.
Прва фотографија на свету, сада постављена на Викимедијину оставу, потпуно је недокучива. Прва фотографија икада постављена на Оставу је био пар препелица. Када говоримо о птицама и фотографијама, постоји нешто што се зове голубје-фотографисање, „Голуб писмоноша је опремљен са алуминијумским појасом за груди на који се прикачи лагана, временски темпирана минијатурна камера.” (Постојао је штамбиљ за пошту голубова писмоноша; диван је и у облику троугла.)
Један првих икада написаних чланака био је о обичној пудли. Једноставно је казивао, „Пас према коме се сви остали мере.” Страница на Википедији на енглеском језику за пудлу сада има више од 5.000 речи и садржава много речи које су људи измислили да назову пудле укрштане за другим расама паса. Ту су речи лабрадудла, пукон, кокапу, спудла, малтипу, златудла, шнудла, пекапус, кавапу и бернадудла.
Википедија помаже да интернет остане отворен и слободан: 2012. године, заједнице на Википедији су зацрниле сајт у знаку протеста против доношења Закона о спречавању пиратерије на интернету, познатијег под акронимом СОПА.
Истраживачи могу да предвиде ширење болести користећи податке са Википедије: „Истраживачи из Националне лабораторије Лос Аламос били су у стању да направе веома прецизне прогнозе о ширењу денга грознице у Бразилу и грипа у САД, Јапану, Пољској и Тајланду проучавајући три године уношене термине за претрагу на Википедији.”
Линк који води до британског војног официра, тј. чланка Сер Адријан Картон ди Вијарт на Википедији, био је ретвитован више од 3.500 пута.
Генерал-потпуковник Сер Адријан Пол Гислен Картон ди Вијарт VC, KBE, CB, CMG, DSO (5. мај 1880 — 5. јун 1963) био је британски војни официр и прималац Викторијиног крста, највишег војног одликовања које се додељује за храброст за „суочавање са непријатељем лицем у лице” у разним земљама Комонвелта. Служио је у Бурском рату, Првом светском рату и Другом светском рату; погођен је у лице, главу, стомак, зглоб, ногу, кук и уво; преживео је две авионске несреће; избављен је из логора у коме су држани ратни заробљеници; одгризао је сопствене прсте када је лекар одбио да му их ампутира. Описујући своја искуства у Првом светском рату, он је написао: „Искрено сам уживао у рату.”
Куарпедија омогућава људима који посећују места као што су музеји, историјски градови, грађевине или зоолошки вртови — да приступе википедијским чланцима на свом матерњем језику на сопственом мобилном уређају, једноставно скенирајући једну графичку икону (куар код).
„Voice Intro Project” позива људе о којима Википедија има биографски чланак да сниме кратки примерак свог гласа, тако да знамо како они звуче када причају и како изговарају своје име. То могу да ураде на било ком од језика који причају течно.
„Википедијин поглед у давнине” је била конференција одржана 2011. године у Гетингену. Ту су се научна заједница и заједница Викимедије окупиле и размениле своја мишљења.
_-_Paradise_Valley,_Arizona,_ca_2004.png)
