Translations: ^±

О Викимедији

Other languages:

English · Bahasa Indonesia · Bahasa Melayu · català · čeština · Deutsch · español · Esperanto · français · hrvatski · italiano · Kreyòl ayisyen · lietuvių · magyar · Nederlands · occitan · polski · português · română · Tagalog · Tiếng Việt · Ελληνικά · русский · српски / srpski · українська · हिन्दी · മലയാളം · ไทย · 日本語 · 中文 · 中文（简体） · 中文（繁體） · العربية · فارسی

Задужбина Викимедија је родитељска организација неколико пројеката слободног садржаја, од којих је најпознатија Википедија, награђивана Интернет енциклопедија.

Шта је мисија Задужбине?

Мисија Задужбине Викимедија је да покрене и охрабри људе у целом свету да сакупљају и развијају едукативни садржај под слободном лиценцом или у јавном власништву и да га шире ефикасно и глобално.

У сарадњи с мрежом локалних огранака, Задужбина пружа неопходну инфраструктуру и организациони оквир за подржавање и развој вишејезичних вики пројеката и других подухвата који служе овој мисији. Задужбина ће до даљњега корисне податке својих пројеката бесплатно чинити доступнима на Интернету.

Погледајте наш опис мисије.

Да ли сте добротворно друштво?

Викимедија је непрофитна, добротворна организација уређена у складу са законима Флориде, САД, са седиштем у Сан Франциску, Калифорнија, САД. У потпуности проверена, Задужбина Викимедија је сада на попису добротворних организација на Гајдстару и партнерским сајтовима. Задужбина Викимедија је изузета од пореза на добит у Сједињеним Америчким Државама према 501(c)(3).

Постојање Задужбине Викимедија је 20. јуна 2003. службено најавио оснивач Википедије, Џими Вејлс. Статут Задужбине Викимедија доступан је на Интернету.

Које пројекте подржавате?

Задужбина подржава Википедију, чувену интернет енциклопедију, која је средином 2007. била међу 10 најпосећенијих сајтова на свету. Од оснивања Википедије у јануару 2001. и стварања Задужбине Викимедија у јуну 2003, наш развитак био је феноменалан. Википедија на енглеском језику, наш први пројекат, нарасла је од 135 000 чланака у време стварања Задужбине на 2,5 милиона чланака данас. Википедије на 8 других језика имају преко 250.000 властитих чланака.

Међутим, Задужбина такође управља са још неколико пројеката осим Википедије, као што су Вики Остава, место за слободне слике и други мултимедијални садржај, која је прешла 1 милион слика у новембру 2006; Викиречник, слободни речник, има 8 речника с више од 50.000 речи, од којих три имају више од 200.000 речи. Вики изворник, оригинална остава за изворне документе, приближава се цифри од 150.000 страна. Викицитати, Викикњиге, Викивести и Викиверзитет сви настављају да расту по истом тренду.

Свеукупно наши пројекти имају више од 7,8 милиона страна, 2,2 милиона слика и 5 милиона регистрованих корисника.

Викитравел, Омегавики и Викија су одвојени викији којима Задужбина Викимедија не управља.

Више информација о нашим пројектима можете да нађете овде. На пример, овде је извештај о стању Вики изворника.

Ко управља Задужбином?

Одбор повереника Викимедије управља непрофитном организацијом и надгледа примање и расподелу донација. Одбор повереника је највиши управни орган у Задужбини Викимедија (члан IV, ст. 1 Статут Задужбине Викимедија). Одбор повереника има моћ да управља деловањем Задужбине.

Овај сајт садржи потпун списак записа са састанака Одбора повереника до краја 2005.

Од 2006. смо се пребацили на двојни систем са записником (најчешће се не објављује) и одлукама. Такође смо основали низ комитета и запослили свог првог извршног директора, Бреда Патрика, у јуну 2006. Већина разговора између чланова Одбора, особља, чланова комитета, програмера и заједница дешава се на Интернету, на викијима, на имејл листама и преко електронског ћаскања (IRC). Но ми ипак имамо могућности личног сусрета, за време Викиманије (наше годишње конференције), за време сусрета повереника или седница Одбора уживо.

Имамо само једне просторије у Сан Франциску, Калифорнији (САД), где ради неколико наших запослених. Сви остали чланови Одбора и особље раде из сопствених домова. Тренутно особље састоји се од једанаест људи (подаци средином 2007.); ова цифра не укључује многе волонтере, од чланова Одбора па до лектора.

Крајем 2006. догодиле су се велике промене у организацији, укључујући четири нова члана Одбора повереника, промену председника Задужбине, састављање саветодавног одбора и промене Статута.

Више информација о деловању Задужбине можете да пронађете на:

Ко су чланови Одбора повереника Задужбине Викимедије?

У јануару 2004. Џими Вејлс је одредио Тима Шела и Мајкла Дејвиса за чланове Одбора повереника Задужбине Викимедије и после позвао на кандидатуру представнике заједнице [1]. У јуну 2004. одржани су избори за два представника корисника у Одбору. Након једног месеца кампање и две седмице гласања на интернету, Енџела Бисли и Флоранс Нибар-Девуар су били изабрани да се прикључе Одбору. У јулу следеће године били су изнова изабрани.

У јулу 2006. Енџела Бисли дала је оставку и у септембру исте године заменио ју је Ерик Мелер. У октобру 2006. Флоранс Девуар је постала нови председник. У децембру 2006. Задужбина Викимедија је одредила два нова члана Одбора повереника, Кет Волш и Оскара ван Дилена. Тим Шел је дао оставку, а заменио га је Јан-Барт де Фреде, ко је осим тога био изабран за заменика председника. У јулу 2007. избори су били одржани за места Мелера, Волшове и ван Дилена. Мелер и Волш су задржали места, а ван Дилен је био замењен Фридом Брјоски. Крајем 2007. Ерик Мелер и Мајкл Дејвис су напустили Одбор, а Мајкл Сноу и Домаш Митузас су били изабрани као њихови наследници у фебруару 2008. У априлу 2008. Стјуарт Вест је изабран за члана Одбора и за благајника.

Према подацима из априла 2008. списак чланова Одбора следи:

Фрида Брјоски
Флоранс Нибар-Девуар (председник)
Домаш Митузас
Мајкл Сноу
Јан-Барт де Фреде (заменик председника)
Џими Вејлс
Кет Волш
Стјуарт Вест (благајник)

Биографије и мандате тренутних чланова Одбора можете наћи овде.

Како Задужбина обавља своју мисију?

Прво, Задужбина Викимедија поседује Викимедијине сервере заједно са именима домена и трејдмарковима свих Викимедијиних пројеката и МедијаВики софтвера. Она углавном плаћа све трошкове пројеката. Корисници задржавају ауторство над својим доприносима, али их морају објавити под слободном лиценцом, најчешће ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију, притом дозвољавајући било коме да заувек настави да користи те доприносе у било коју сврху. Кроз тај принцип слободног садржаја осигуравамо да наш рад никад не буде изгубљен.

Задужбина такође игра важну улогу иновације у даљњем развитку пројеката, спајајући људе, ојачавајући сарадњу с другим лицима итд. Суштински, сваки од наших пројеката има јединствене технолошке захтеве, које испуљава наш мален, али ефикасан тим програмера. Највиши приоритет од 2007. ће бити обновљено усмеравање на осигуравање квалитета. То би требало да обухвата механизме за одређивање безбедних верзија садржаја као што су чланци на Википедији.

Осигуравање успеха у свим циљевима Задужбине ће захтевати сарадњу с организацијама и компанијама на целој планети. Наш финансијски план укључује професионално особље које успоставља стратешка партнерства и управља нашом растућом мрежом локалних огранака у многим државама.

На шта трошимо приходе?

Већина трошкова Задужбине Викимедије везана је за подржавање наших програма. На врху списка су трошкови за одржавање хардвера и интернет везе за наше сајтове.

Задужбина потроши највише новца на хардвер, а затим на веб-хостинг и везу. Наш инвентар рачунарског хардвера се константно повећава да би се сустигао раст потражње. Овде је често ажурирана страна о статусу те опреме: Статус хардвера Викимедије.

Главни разлог за раст је повећање промета. На крају 2006. Комскор је написао да су "Сајтови Википедије" шести у свету по броју јединствених посетилаца (*). На Википедији, нашем најпознатијем сајту, посетиоци сваког минута отворе 285.000 страна. Задужбина збрињава капиталне и управљачке трошкове. (*) Није укључен промет мобилних телефона, ручних рачунара и јавних рачунара у Интернет кафићима.

Регистрација домена и трејдмаркова чини још један део Викимедијиних трошкова. Задужбина већ поседује неке од активних и секундарних/сличних имена домена, док су остала још увек слободна или у туђем власништву.

Због повећања броја запослених, администрациони трошкови су се повећали. Но свеукупно, потрошња ресурса за прикупљање донација је релативно ниска због ослањања Викимедије на онлајн донације као већински приход. Задужбина Викимедија не користи стратегију оглашавања путем "директне поште". Обзиром на онлајн популарност Викимедије, најбољи начин је комуникација и молба за донације у истом, виртуалном простору. До данас се та метода показала ефикасном.

Трошкови су били релативно ниски у последње три године, углавном зато што су велика већина помагача волонтери.

Такође погледајте: План расподеле потрошње 2007/2008

Откуда долази новац?

Према подацима из јула 2007, Викимедија добија највише новца кроз приватне донације, али такође и кроз поклоне и дотације од сервера и хостинг сервиса (погледајте доброчиниоци).

Задужбина Викимедија прима донације из више од 50 држава из целог света. Већина донација Задужбини долазе из земаља енглеског говорног подручја (САД, Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија). Више од половине тих донација је анонимно. Иако саме донације садрже прилично мале новчане износе, сам њихов број нам осигурава успех.

Задужбина Викимедија намерава да повећа приходе тако што ће наћи заменске изворе подршке, као што су поклони и спонзорство или продаја ВикиРидера (књижна или PDF издања Википедијиних чланака). Такође постоји и расправа о продавању папирне верзије важног дела Википедије, што је детаљније предложено у "Википедија 1.0" пројекту.

Тренутно се не користимо оглашавањем као извором прихода.

Приходи Задружбине Викимедије су ослобођени пореза на добит у САД према 501(c)(3). Донације из других држава такође могу послужити као основа за порезне одбитке. Погледајте порезни одбици донација за више информација. Молимо да погледате нашу страну о прикупљању донација за упутства како донирати путем PayPal-а, Moneybookers-а или поштом. За све друге начине донирања, контактујте Сју Гарднер на sgardnerwikimedia.org.

Имате ли проверене финансијске извештаје?

Наши финансијски извештаји су за фискалне године 2004, 2005. и 2006. проверили Грегори Шерер и Стјуарт [2] и одговарају нормалним принципима рачуноводства.

Линкови за финансијске извештаје: Финансијски извештај 2006/2007 Најновије финансијске информације можете пронаћи овде.

Шта је Викија? Да ли је то део Википедије? Да ли је то пројекат Задужбине Викимедије?

Задужбина Викимедија је регистрована непрофитна организација намењена развитку и промоцији слободног садржаја. Џими Вејлс и Енџела Бисли су 2004. основали компанију Wikia, Inc. с намером да користе исти модел као и за Викимедијине пројекте да би произвели широку збирку викија намењених садржају који се не уклапа у иједан Викимедијин пројекат. Међу почетним члановима Викије су били Џими Вејлс, Енџела Бисли и Мајкл Девис, који су истовремено били и чланови Одбора повереника Задужбине Викимедије. Међутим, Викија је потпуно одвојена компанија.

На неке начине Викијини сајтови личе на Википедију: обоје пружају слободан садржај који било ко може уређивати. На друге начине се разликују: Викија често има специјализован садржај и има водиче кроз рачунарске игре и филмове, путописе, упутства и Ансајклопедију, популарну пародију Википедије. Супротно од Википедије која се финанцира донацијама, Викију финансирају инвеститори и оглашавање.

Викимедија и Викија задржавају пријатељске везе и корисници често доприносе и једној и другој. Но оне су свеједно различите компаније с различитим моделима пословања.

Погледајте Викија није комерцијална верзија Википедије или Задужбине Викимедије за даљње информације о односу Викије и Викимедије.

Шта је Викиманија? Да ли је то Викимедијин пројекат?

Викиманија је годишња конференција коју организују Викимедијини волонтери по целом свету. Иако технички гледано није пројекат Викимедије, Задужбина је спонзорише и поможе конференцијском тиму у одржавању, трошковима и ширењу гласа о Викиманији. Погледајте Викиманија за више детаља о тој конференцији.

Како могу да контактирам Задужбину?

Погледајте страну Контактирајте нас за више информација.