Balkan NPOV page/used languages
Appearance
This page is kept for historical interest. Any policies mentioned may be obsolete. If you want to revive the topic, you can use the talk page or start a discussion on the community forum. |
Pitanje je: Da li preferirati korišćenje srpskog/hrvatskog/bosanskog/bošnjačkog latinicom ili potpuno ravnopravno koristiti sve jezike i sva pisma? Razlozi su očigledni i u jednom i u drugom slučaju: u prvom bi načelno više ljudi moglo učestvovati i potpuno razumeti šta se reklo, u drugom bi to bilo korektnije, s tim da bismo potencijalno provodili više vremena u razjašnjavanju rečenog. Meni odgovara i jedno i drugo, s tim da sam svestan da, uzmimo, ne znaju svi ćirilicu. Ne mislim da bi trebalo glasati, već da bi trebalo doći do rešenja sa kojim se svi načelno slažu. --Millosh 08:21, 18 Sep 2004 (UTC)
Harijev komentar
[edit]- Pošto razumem sve južnoslovenske jezike, meni je svejedno ko na kakvom jeziku piše i koje pismo koristi. Mogu slobodno da čitam i glagoljicu:) Međutim, ako se uključi neko ko ne zna naše jezike i koristi se engleskim, onda morali bi svi mi ostali da pišemo takođe engleski :) Je l' to moguće? Zasada, jedini problem koji ja osobno imam, to je pisanje slova đćčšž :) --Harry 09:11, 18 Sep 2004 (UTC)
Milošev komentar
[edit]- Što se tebe tiče, nije problem ni da koristiš samo ASCII za pisanje (š:s, ž:z, č,ć:c, đ:dj, dž:dz), pošto je razmumljivo. Što se engleskog tiče, mislim da je vrlo bitno da se mi sporazumemo, dok sa drugima možemo razgovarati u dva slučaja: Ako njih nešto zanima i ako mi želimo da čujemo njihovo mišljenje. U tim prilikama možemo ispisati nešto na engleskom. Opet, ona/onaj ko se interesuje za ove prostore malo intenzivnije verovatno će i znati bar da razume čitajući s/h/b jezik/e. Mnogo je veće pitanje korektnosti i razumljivosti za nas same. Uzmimo, tebi je to u redu; da li je i drugim Bugarima koji žele da učestvuju u radu u redu isto? --Millosh 11:30, 18 Sep 2004 (UTC)
Bugarski i latinica
[edit]- Što se ostalih Bugara tiče, nemam pojma ko kakav odnos bi imao ka pisanju latinicom, ali jedno sam siguran: nema nijednog Bugarina koji bi pisao latinicom na isti način kao ostali :) Dakle, koliko Bugara, toliko načina pisanja latinicom (na Bugarskom). --Harry 12:32, 20 Sep 2004 (UTC)
- Mislim da će skoro trebati standard latinici i u Bugarskoj. U Rusiji će trebati. Ne zato jer moraju pisati latinicom, a zato jer vrijeme je međunarodno i ne moraš se ponositi kao noj. A uostalom, zbog manjeg broja mekih konsonanta u bugarskom, veoma se dobro tamo može koristiti i hrvatska latinica, smatram ja. -- 25 Feb 2005
Joyev komentar
[edit]- Ćirilica se do (uključujući) 1991 učila u trećem razredu osnovne škole u Hrvatskoj, pa bi teoretski svi stariji od 21 godine trebali razumjeti, ali ne nužno budući da se nigdje u javnom životu ne koristi pa ju je hrpa ljudi koji su je i znali, zaboravili. Mislim da čak i srpska zajednica u Hrvatskoj mora djecu eksplicitno obrazovati da razumiju ćirilicu, jednostavno se ne koristi po defaultu. Ja sam je isto učio, ali nerijetko ne znam sva slova pa zaključim značenje neke riječi do kraja po kontekstu. Mjestimično vrzmanje po srpskoj, bugarskoj, ukrajinskoj, ... wikipediji u potrazi za intl linkovima pomaže, ali ipak nije to to :)
- Ja sam inače dodao i ijekavske oblike u tekst na glavnoj stranici koji je generički. Komentari u osnovi mogu biti napisani kako god autor hoće, ali opći tekst treba biti donekle kompromisan (pa makar i izgledao kao pidgin :). --Joy 12:20, 18 Sep 2004 (UTC)
Milošev komentar
[edit]- Da, to sa učenjem ćirilice u Hrvatskoj mi je poznato. Imam dosta prijatelja koji imaju upravo taj problem. Što se tiče ijekavskih, ekavskih i ostalih dvojnih oblika, smatram da je to sasvim u redu (štaviše, poželjno). Drugim rečima, mogao si i dodavati neko/netko. Ima tu dva rešenja. Jedno je pisati specifičnom sintaksom, tzv., dvojnim oblikom. Tako se oblici mogu pisati na sledeći način "ne(t)ko", "r(ij)ešenje", "b(e|i)l(j)ežnica" i/ili sl. (Izvorno su se koristile uglaste zagrade, ali ovde je to malo problematično zbog viki linkova.) Takođe, možemo koristiti nešto kao što je slovio. I, još nešto, ne bi bilo loše da sa h2/h3 odvajamo svoje komentare zbog lakšeg komentarisanja, tj. dodavanja (što sam i učinio sa prethodnim tekstom). --Millosh 12:55, 18 Sep 2004 (UTC)